ПОЈАЧАН ИНТЕРЕС НЕБЛАГОНАКЛОНИХ КРУГОВА ИЗ ВАШИНГТОНА ПРЕМА РС

Предсједник Народне скупштине Републике Српске (РС) Игор Радојичић изјавио је да се још не може говорити о томе да ли ће нова америчка администрација имати неку нову политику према Републици Српској (РС), али да се примјећује појачан интерес кругова у Вашингтону за БиХ, који раније нису имали благонаклон однос према Српској. "Још се не може говорити о томе да ли ће се нешто капитално мијењати у односу Вашингтона и да ли ће се постављати нека нова политика. Примјећује се појачан интерес кругова према БиХ, који су раније били активни и који нису имали претјерано благонаклон однос према РС", рекао је Радојичић у интервјуу Срни. Он је додао да то види као упозоравајући моменат, јер се појачава интерес кругова који су боље повезани са бошњачким лобијем у Вашингтону, а који имају доста јаке везе и утицај. "Може се примијетити да је појачан утицај и бошњачких лобија у Вашингтону с обзиром на то да и у круговима америчке администрације има доста људи који су својевремено учествовали у креирању политике према БиХ, и у ратном и у поратном добу", навео је Радојичић. Радојичић је казао да је са међународне сцене новина у БиХ и нови високи представник, чији је мандат почео једним „јаким сударом са РС“ - укидањем закључака НС РС о ефектима пренесених надлежности са РС на БиХ.„Тврдим и даље оно што сам тврдио и прије него што се појавила криза у вези са закључцима НС РС, а то је да је ријеч о исфорсираној кризи и да је апарат око високог представника, па и дио међуанродне заједнице, увукао Инцка у директан судар са РС. Тиме се, на неки начин, испробавао и високи представник, а и став РС“, оцијенио је Радојичић. Он је напоменуо да и даље сматра да је Инцкова одлука била потпуно непотребна. „Уколико је неко оспоравао уставност и законитост закључака, требало је и да их упути на оцјену Уставном суду. Овако је високи представник сам протумачио шта јесте, а шта није у складу са Уставом, што би у суштини требало да раде домаће институције“, навео је Радојичић. Радојичић је казао да правни путеви за оспоравање или тражење враћања неких надлежности постоје и сада, али да су доста ограничени. „Једна од могућности, која није нестала укидањем закључака, јесте обраћање уставним судовима, иако наше искуство са Уставним судом БиХ до сада није баш претјерано повољно. Постоји могућност да се предложи измјена или допуна неког закона у Парламентарној скупштини БиХ, за чије усвајање углавном нема капацитета, јер нема сагласности из ФБиХ“, рекао је Радојичић. Говорећи о политичким путевима за враћање неких надлежности, Радојичић је казао да би се тиме практично ушло у расправу о уставним промјенама, било да је прича о преносу или поврату надлежности. „Ми платформом о евентуалним уставним промјенама, која је усвојена у НС РС, захтијевамо да се дефинишу процедуре за пренос и враћање надлежности, јер оне нису прописане ни на нивоу ентитета ни на нивоу државе. Не видим спремност политичких партија из ФБиХ да о томе уопште разговарају. Постоји само њихова спремност да се разговара о додатном преносу надлежности и додатном уставном дефинисању надлежности БиХ на рачун ентитета“, став је Радојичићев. У платформи НС РС, навео је Радојичић, говори се о потреби да се у промјене уђе у институцијама система, да се та расправа лоцира у парламенту БиХ, те да се разговара о усклађивању са Европском конвенцијом о људским правим и слободама, односно о структури и начину избора Предсједништва БиХ и парламента БиХ. Радојичић је напоменуо да је додатни приједлог из РС, осим процедура за пренос и враћање надлежности, да се, евентуално, разговара о територијалној структури ФБиХ, која је, како је рекао, дефинитивно неефикасна и веома скупа. Он је казао да у вези са уставним промјенама постоје потпуно различити почетни положаји Сарајева и Бањалуке. „ФБиХ или политичке партије са сједиштем у Сарајеву гледају на уставне промјене сасвим другачије, односно као на питање потпуног територијалног преуређења, начина гласања и заступања, гдје кључ представља ентитетско гласање у парламенту БиХ“, напоменуо је он. Радојичић је навео да сада нема сагласности ни о томе како методолошки приступити разговорима о промјени Устава, односно да ли ће то бити разговори политичких лидера, партија - и којих - или предмет анализе у неком скупштинском тијелу. Предсједник НС РС истакао је да је политички став свих партија из РС да уставне промјене морају бити резултат домаћих процеса, у којима могу учествовати страни консулстанти или помагати међународна заједница, али да она не може бити та која диктира уставне промјене и да неће бити прихваћена наметнута уставна рјешења. Говорећи о развоју политичке ситуације у БиХ, Радојичић је казао да ће се, након кратког примирја током љета, ући у врућу и политички компликовану јесен. „Због сједнице Савјета за провођење мира, која ће бити одржана половином новембра, реално је, на бази досадашњих искустава, очекивати да ће се политичке прилике у БиХ у септембру, октобру и почетком невембра поново компликовати, што се и дешава пред сваку сједницу ПИК“, сматра Радојичић. Он је подсјетио да се у БиХ сваких шест мјесеци дешава „подизање температуре“ и компиковање односа између БиХ и домаћих фактора - да би се продужио останак ОХР-а. "Покушаће се ситуација у РС и БиХ представити што лошијом да би се други услов ПИК-а, а то је општа политичка ситуација, прогласио неиспуњеним, те да због тога ОХР не може да оде. Један од елемената тих потенцијалних компликација јесте поновно индуковање неке кризе, било опет ударима на политичаре РС, при чему је Милорад Додик као лидер дефинитивно први на „пику“ дијела међународне заједнице", оцијенио је Радојичић. На питање да прокоментарише наводе да је дјеловање супервизора за Брчко и првог замјеника високог представника Рафија Грегоријана на политичка дешавања у БиХ сувише субјективно, Радојичић је казао да Бањалука посљедњих мјесеци има низ примједби на Грегоријана и да је он превише укључен у дневну политику. "Показује се да предуг боравак међународних представника у БиХ доводи до укључивања у дневну политику, чиме се неминовно повезују са политичким интересима једне или друге стране. Све међународне представнике, па и Грегоријана, предугачки мандати доводе до превелике фамилијарности са појединим учесницима у политичкој арени у БиХ, што доводи до пристрасности", сматра Радојичић. Он је казао да су званичници из РС незадовољни понашањем Грегоријана и због тога што су се након усвајања амандмана на Устав Босне и Херцеговине за Брчко створили услови за затварање супервизије и завршетак арбитраже, а то није учињено. „Очекивали смо да супервизор након усвајања амандмана практично објави да су се створили услови за затварање супервизије и завршетак арбитраже, што се још није десило иако смо тако разумјели договор. Напротив, постављају се додатни „технички“ услови, који се односе на снабдијевање електричном енергијом, питање држављанства, односа ентитета“, навео је Радојичић.Предјседник парламента Српске рекао је да је и саслушавање посланика, које је провела Агенција за истраге и заштиту БиХ (СИПА) такође један у низу притисака на РС. "Утисак цијеле приче у вези са Сипом, која је покренула истрагу, јесте да је ријеч о својеврсном политичком притиску. Питање је тајминга када се он појачава, а када се смањује. Не знам како би то другачије протумачио. Не сјећам се ниједне сличне ситуације у било ком парламенту у окружењу и свијету и питам се како би реаговао било који демократски парламент када би истражни органи у њему почели да испитују посланике о томе како су разматрали неку информацију или донијели закон или закључак, што је основни и Уставни посао парламента", казао је Радојичић. Радојичић је нагласио да је овакво понашање удар на парламентарну демократију, која је темељ демократских односа у друштву у извршењу своје уставне улове. „Сипа је ушла у уставну позицију парламента“, закључио је Радојичић и додао да је, судећи према постављеним питањима, Сипа фактички ушла у истраживање онога што је редован посао парламента. Он је подсјетио да у свим земљама парламентарне демократије, осим у диктатурама, посланици не само да имају формални имунитет, већ морају имати слободу одлучивања у свом раду. Нико од посланика није се позивао на имунитет - напоменуо је Радојичић - јер нису жељели да додатно оптерете политичку ситуацију. Радојичић је казао да неки настоје лоцирати кривицу на непостизање договора о расподјели државне имовине на РС, јер је најлакше рећи да Српска, као мањински учесник у договорима нешто не прихвата, за разлику од већине, која је увијек из ФБиХ и има двије трећине гласова. РС се не може одрећи своје имовине, а друга страна - и због жеље за останком ОХР-а и због политичког централистичког концепта - има максималистичке захтјеве.
Говорећи о попису становништва, Радојичић је казао да ће РС - не само због свог интереса, већ и ради приказивања реалне слике о БиХ - инсистирати на попису, јер су структура и квоте свих органа у БиХ базиране на попису. Радојичић је рекао да постоји и интерес међународне заједнице да се 2011. године у БиХ обави попис, када ће то учинити и остале европскe земље.