Предсједник Народне скупштине Републике Српске (РС) Игор Радојичић изјавио је да се још не може говорити о томе да ли ће нова америчка администрација имати неку нову политику према Републици Српској (РС), али да се примјећује појачан интерес кругова у Вашингтону за БиХ, који раније нису имали благонаклон однос према Српској. "Још се не може говорити о томе да ли ће се нешто капитално мијењати у односу Вашингтона и да ли ће се постављати нека нова политика. Примјећује се појачан интерес кругова према БиХ, који су раније били активни и који нису имали претјерано благонаклон однос према РС", рекао је Радојичић у интервјуу Срни. Он је додао да то види као упозоравајући моменат, јер се појачава интерес кругова који су боље повезани са бошњачким лобијем у Вашингтону, а који имају доста јаке везе и утицај. "Може се примијетити да је појачан утицај и бошњачких лобија у Вашингтону с обзиром на то да и у круговима америчке администрације има доста људи који су својевремено учествовали у креирању политике према БиХ, и у ратном и у поратном добу", навео је Радојичић. Радојичић је казао да је са међународне сцене новина у БиХ и нови високи представник, чији је мандат почео једним „јаким сударом са РС“ - укидањем закључака НС РС о ефектима пренесених надлежности са РС на БиХ.„Тврдим и даље оно што сам тврдио и прије него што се појавила криза у вези са закључцима НС РС, а то је да је ријеч о исфорсираној кризи и да је апарат око високог представника, па и дио међуанродне заједнице, увукао Инцка у директан судар са РС. Тиме се, на неки начин, испробавао и високи представник, а и став РС“, оцијенио је Радојичић. Он је напоменуо да и даље сматра да је Инцкова одлука била потпуно непотребна. „Уколико је неко оспоравао уставност и законитост закључака, требало је и да их упути на оцјену Уставном суду. Овако је високи представник сам протумачио шта јесте, а шта није у складу са Уставом, што би у суштини требало да раде домаће институције“, навео је Радојичић. Радојичић је казао да правни путеви за оспоравање или тражење враћања неких надлежности постоје и сада, али да су доста ограничени. „Једна од могућности, која није нестала укидањем закључака, јесте обраћање уставним судовима, иако наше искуство са Уставним судом БиХ до сада није баш претјерано повољно. Постоји могућност да се предложи измјена или допуна неког закона у Парламентарној скупштини БиХ, за чије усвајање углавном нема капацитета, јер нема сагласности из ФБиХ“, рекао је Радојичић. Говорећи о политичким путевима за враћање неких надлежности, Радојичић је казао да би се тиме практично ушло у расправу о уставним промјенама, било да је прича о преносу или поврату надлежности. „Ми платформом о евентуалним уставним промјенама, која је усвојена у НС РС, захтијевамо да се дефинишу процедуре за пренос и враћање надлежности, јер оне нису прописане ни на нивоу ентитета ни на нивоу државе. Не видим спремност политичких партија из ФБиХ да о томе уопште разговарају. Постоји само њихова спремност да се разговара о додатном преносу надлежности и додатном уставном дефинисању надлежности БиХ на рачун ентитета“, став је Радојичићев. У платформи НС РС, навео је Радојичић, говори се о потреби да се у промјене уђе у институцијама система, да се та расправа лоцира у парламенту БиХ, те да се разговара о усклађивању са Европском конвенцијом о људским правим и слободама, односно о структури и начину избора Предсједништва БиХ и парламента БиХ. Радојичић је напоменуо да је додатни приједлог из РС, осим процедура за пренос и враћање надлежности, да се, евентуално, разговара о територијалној структури ФБиХ, која је, како је рекао, дефинитивно неефикасна и веома скупа. Он је казао да у вези са уставним промјенама постоје потпуно различити почетни положаји Сарајева и Бањалуке. „ФБиХ или политичке партије са сједиштем у Сарајеву гледају на уставне промјене сасвим другачије, односно као на питање потпуног територијалног преуређења, начина гласања и заступања, гдје кључ представља ентитетско гласање у парламенту БиХ“, напоменуо је он. Радојичић је навео да сада нема сагласности ни о томе како методолошки приступити разговорима о промјени Устава, односно да ли ће то бити разговори политичких лидера, партија - и којих - или предмет анализе у неком скупштинском тијелу. Предсједник НС РС истакао је да је политички став свих партија из РС да уставне промјене морају бити резултат домаћих процеса, у којима могу учествовати страни консулстанти или помагати међународна заједница, али да она не може бити та која диктира уставне промјене и да неће бити прихваћена наметнута уставна рјешења. Говорећи о развоју политичке ситуације у БиХ, Радојичић је казао да ће се, након кратког примирја током љета, ући у врућу и политички компликовану јесен. „Због сједнице Савјета за провођење мира, која ће бити одржана половином новембра, реално је, на бази досадашњих искустава, очекивати да ће се политичке прилике у БиХ у септембру, октобру и почетком невембра поново компликовати, што се и дешава пред сваку сједницу ПИК“, сматра Радојичић. Он је подсјетио да се у БиХ сваких шест мјесеци дешава „подизање температуре“ и компиковање односа између БиХ и домаћих фактора - да би се продужио останак ОХР-а. "Покушаће се ситуација у РС и БиХ представити што лошијом да би се други услов ПИК-а, а то је општа политичка ситуација, прогласио неиспуњеним, те да због тога ОХР не може да оде. Један од елемената тих потенцијалних компликација јесте поновно индуковање неке кризе, било опет ударима на политичаре РС, при чему је Милорад Додик као лидер дефинитивно први на „пику“ дијела међународне заједнице", оцијенио је Радојичић. На питање да прокоментарише наводе да је дјеловање супервизора за Брчко и првог замјеника високог представника Рафија Грегоријана на политичка дешавања у БиХ сувише субјективно, Радојичић је казао да Бањалука посљедњих мјесеци има низ примједби на Грегоријана и да је он превише укључен у дневну политику. "Показује се да предуг боравак међународних представника у БиХ доводи до укључивања у дневну политику, чиме се неминовно повезују са политичким интересима једне или друге стране. Све међународне представнике, па и Грегоријана, предугачки мандати доводе до превелике фамилијарности са појединим учесницима у политичкој арени у БиХ, што доводи до пристрасности", сматра Радојичић. Он је казао да су званичници из РС незадовољни понашањем Грегоријана и због тога што су се након усвајања амандмана на Устав Босне и Херцеговине за Брчко створили услови за затварање супервизије и завршетак арбитраже, а то није учињено. „Очекивали смо да супервизор након усвајања амандмана практично објави да су се створили услови за затварање супервизије и завршетак арбитраже, што се још није десило иако смо тако разумјели договор. Напротив, постављају се додатни „технички“ услови, који се односе на снабдијевање електричном енергијом, питање држављанства, односа ентитета“, навео је Радојичић.Предјседник парламента Српске рекао је да је и саслушавање посланика, које је провела Агенција за истраге и заштиту БиХ (СИПА) такође један у низу притисака на РС. "Утисак цијеле приче у вези са Сипом, која је покренула истрагу, јесте да је ријеч о својеврсном политичком притиску. Питање је тајминга када се он појачава, а када се смањује. Не знам како би то другачије протумачио. Не сјећам се ниједне сличне ситуације у било ком парламенту у окружењу и свијету и питам се како би реаговао било који демократски парламент када би истражни органи у њему почели да испитују посланике о томе како су разматрали неку информацију или донијели закон или закључак, што је основни и Уставни посао парламента", казао је Радојичић. Радојичић је нагласио да је овакво понашање удар на парламентарну демократију, која је темељ демократских односа у друштву у извршењу своје уставне улове. „Сипа је ушла у уставну позицију парламента“, закључио је Радојичић и додао да је, судећи према постављеним питањима, Сипа фактички ушла у истраживање онога што је редован посао парламента. Он је подсјетио да у свим земљама парламентарне демократије, осим у диктатурама, посланици не само да имају формални имунитет, већ морају имати слободу одлучивања у свом раду. Нико од посланика није се позивао на имунитет - напоменуо је Радојичић - јер нису жељели да додатно оптерете политичку ситуацију. Радојичић је казао да неки настоје лоцирати кривицу на непостизање договора о расподјели државне имовине на РС, јер је најлакше рећи да Српска, као мањински учесник у договорима нешто не прихвата, за разлику од већине, која је увијек из ФБиХ и има двије трећине гласова. РС се не може одрећи своје имовине, а друга страна - и због жеље за останком ОХР-а и због политичког централистичког концепта - има максималистичке захтјеве.
Говорећи о попису становништва, Радојичић је казао да ће РС - не само због свог интереса, већ и ради приказивања реалне слике о БиХ - инсистирати на попису, јер су структура и квоте свих органа у БиХ базиране на попису. Радојичић је рекао да постоји и интерес међународне заједнице да се 2011. године у БиХ обави попис, када ће то учинити и остале европскe земље.
петак, 10. јул 2009.
понедељак, 6. јул 2009.
Ентитетско гласање
Најновији пројекат никад прекинуте бошњачке борбе за остваривање ратних циљева се зове - Ентитетско гласање. Циљ је увијек исти - унитарна Босна и Херцеговина под доминацијом Бошњака и њихових политичара, оруђа се мијењају. Бошњачки политичари ће искористити сваку прилику, ако је сами не створе, за покушај приближавања својим циљевима. Суђења за ратне злочине, одлука о конститутивности народа, тужба против Србије, Црне Горе и Републике Српске, рад Уставног суда, реформа војске и полиције, приближавање НАТО и ЕУ... у свакој могућој прилици и у сваком процесу потребном за напредак БиХ, бошњачки политичари за циљ су имали првенствено стварање своје доминације.
Најновија хистерија се одвија око ентитетског гласања. Наравно, све оно што њима одговара, бошњачки политичари, медији и интелектуалци хорски прогласе "нормалним". Па је ето тако, ненормално да 25% посланика може да блокира одлуке Парламентарне скупштине. Додуше, нормално је да сви бошњачки политичари, медији и интелектуалци хистерично бране све оптужене за злочине над Србима, да високи државни представници приме сваког бошњачког ратног команданта кога оптужи Хаг, али то је друга тема.
Свако мало наиђе неко од "респектабилних западних политичара", а сваки радник у пошти у Америци је за босанске политичаре неко чија се ријеч не смије доводити у питање, па нам саопшти како је ентитетско гласање грозно.
Па тако велики борци за "нормалну БиХ" из Дневног Аваза пишу:
http://www.dnevniavaz.ba/dogadjaji/aktuelno/sta-je-sve-blokirao-dodikov-kadar
"Посланици из РС, инструирани строгим упутама "великог шефа", не пропуштају ниједну прилику да стопирају кључне државне законе...
30.06.2009. 07:48
Амерички конгресмени и сенатори који су током викенда боравили у нашој земљи једним од кључних проблема у БиХ оцијели су могућност блокаде рада Државног парламента, коју ентитетским гласањем имају посланици из РС, који чине 25 посто Парламентарне скупштине БиХ.
Слични сценарији
Иако је кадар који долази из РС одувијек максимално црпио ову уставну могућност, посљедње двије године, тачније од доласка Милорада Додика на чело Владе мањег бх. ентитета, опструирање кључних закона на државном нивоу постало је устаљена пракса."
Прво занимљиво питање је шта је нагнало америчке конгресмене и сенаторе да размишљају о процесима одлучивања у скупштини Босне и Херцеговине, немају паметнијих брига? Зашто рецимо посланици НС РС не размишљају рецимо о недовољном броју скупштинских комисија у скупштини Еритреје? Ради се највјероватније о лобирању, у чему су Бошњаци јако вјешти, вјероватно Конгрес Бошњака Сјеверне Америке или нека слична организација преко којих бошњачки политичари усмјеравају своје дјеловање откад не могу да отворено користе органе БиХ. Па су тако плаћени сенатори и конгресмени дошли да каже оно што им је наручено.
Друго питање је - како долази до тога да "посланици из РС не пропуштају прилику да стопирају кључне државне законе"?
Наиме, иако ти посланици само користе своја права установљена Уставом и законима и врше своју дужност да заступају грађане који су их изабрали, за шта нико не би смио да их прозива, питање је зашто они то раде?
Наравно, зато што им ти предлози закона (а не закони, предлог закона је закон тек кад се донесе) не одговарају. Умјесто питања зашто им не одговарају бих поставио једно исто толико важно - ко пише те и ставља у скупштинску процедуру предлоге закона?
Замислимо да нека странка у Аустрији или Србији поднесе предлог закона у скупштинску процедуру, и да тај предлог не постане закон јер већина посланика не гласа за њега. Није немогуће да би представници те странке хистерисали да је немјерљива штета за државу у питању то што тај закон није донесен, али то би била демагогија. Јер јасно је каква је процедура доношења закона. У Русији закони донесени у доњем дому морају да се потврде у горњем, у Енглеској законе донесене у доњем дому парламента мора да потврди дом лордова. И то је процедура која мора да се испоштује. Ако неки закон у тој процедури не може да се донесе - није крива процедура. Крив је подносилац закона који је поднио закон за који је знао да нема довољну већину или подршку тамо гдје би морао да је има да би предлог закона постао закон. Да би предлог закона постао закон у парламентарној скупштини БиХ - потребно је да прође процедуру, дакле да има и ентитетску већину. Ко пише и у скупштинску процедуру ставља законе за које зна да немају подршку посланика из РС? Зашто се ти предлози закона не усагласе са посланицима из РС прије стављања у процедуру? Дакле, неко непрестано пише предлоге закона за које зна да немају потребну већину, укључујући и ентитетску, и ставља их у процедуру. И онда не признаје да је то проблем - већ тврди да је проблем да те предлоге они који се с њима не слажу не прихватају! Дакле, оптужује легално и легитимно изабране народне представнике који гласају онако како имају право и дужност, умјесто да оптужи себе јер подноси неусаглашене предлоге закона. Једини закључак који се намеће је да предлагачи закона за циљ имају или да уз помоћ странаца наметну законска рјешења која немају подршку народних посланика или да се ти предлози не усвоје, како би опет могли да тврде да "посланици из РС стопирају "кључне државне законе" те да треба укинути ентитетско гласање.
Шта би Босни и Херцеговини донијело укидање ентитетског гласања? "Деблокаду парламетна"? Прво, парламент није блокиран. Кад одлуке које немају потребну већину не буду усвојене, то није никаква блокада парламента, то је легална и легитимна процедура - неки предлози се усвоје, неки не. Ако желимо ефикаснији рад парламента и доношење неопходних закона - потребно је те законе усагласити и обезбиједити им већину прије стављања на гласање. Рад скупштине успоравају и обесмишљавају управо они који непрестано подносе неусаглашене предлоге закона.
Укидање ентитетског гласања би довело до прегласавања - било би довољно да бошњачки и хрватски представници гласају за нешто и да се то усвоји. Знамо да бошњачки политичари нису одустали од самосталног владања БиХ, и ентитетско гласање им ту смета. Али ту је Дом народа Парламентарне скупштине, који опет може да блокира доношење закона. Шта би укидањем ентитетског гласања добили они који га заговарају? Очигледно ништа? Па зашто се онда толико залажу за то, откуд приче да ће Босна и Херцеговина да постане Шведска чим се укине ентитетско гласање, сви проблеми ће нестати као руком однешени?
Једино објашњење је да је укидање ентитетског гласања само једна од етапа ка коначном ратном циљу. Кад постоји више препрека на путу ка циљу - што их се више уклони, ближие се циљу. Следеће би било оно што се сад не ставља у фокус а о чему се увијек говори - прецизирање питања у којима се може поставити питање угроженог националног интереса, преношење коначне одлуке о угроженом националном интересу на рецимо Уставни суд (3 странца, 2 Бошњака, 2 Хрвата, 2 Србина, Мека за прегласавање), укидању трочланог Предсједништва, па би ваљда један предсједник штитио интересе сва три народа и стављао вето час у име Бошњака час у име Срба час у име Хрвата, укидање Дома народа, и на крају наравно укидање ентитета и "враћање устава РБиХ".
Сулејман Тихић се у једном свом свијетлом интервалу, који су наравно бошњачки медији прогласили велеиздајничким, запитао - зашто бисмо уопште доносили неки закон који нема никакву подршку српских представника? Ту се враћамо на горе постављено питање - зашто неко, како Аваз каже, не пропушта ниједну прилику да пише предлоге закона за које зна да нема потребну већину, и тиме блокира и обесмишљава рад парламента? Да ли је рјешење за тај проблем укидање ентитетског гласања? И да ли они који предлажу укидање ентитетског гласања то раде само зато да би предлози који би прошли Представнички дом били оборени у Дому народа? Наравно да не, онда би почела повика на Дом народа, како блокира рад парламента, и како механизме заштите националног интереса треба ограничити па укинути, и онда запјевати "сви смо ми Херцеговци и Босанци".
Ентитетско гласање у Представничком дому штавише чини скупштинску процедуру ефикаснијом - они предлози који свакако не би прошли у Дому народа бивају одбијени већ у Представничком дому, те се тако штеди вријеме Дома народа.
Зато је мој предлог за "деблокаду" рада скупштине БиХ - немојмо укидати ентитетско гласање. Укинимо оне који с циљем остваривања својих ратних циљева пишу предлоге закона који немају потребну већину и не усаглашавају их прије стављања у процедуру. И тако учинимо ефикаснијим рад скупштине БиХ, и убрзајмо неопходне реформе како бисмо брже ушли у Европску Унију, а на добробит свих народа и грађана БиХ.
Најновија хистерија се одвија око ентитетског гласања. Наравно, све оно што њима одговара, бошњачки политичари, медији и интелектуалци хорски прогласе "нормалним". Па је ето тако, ненормално да 25% посланика може да блокира одлуке Парламентарне скупштине. Додуше, нормално је да сви бошњачки политичари, медији и интелектуалци хистерично бране све оптужене за злочине над Србима, да високи државни представници приме сваког бошњачког ратног команданта кога оптужи Хаг, али то је друга тема.
Свако мало наиђе неко од "респектабилних западних политичара", а сваки радник у пошти у Америци је за босанске политичаре неко чија се ријеч не смије доводити у питање, па нам саопшти како је ентитетско гласање грозно.
Па тако велики борци за "нормалну БиХ" из Дневног Аваза пишу:
http://www.dnevniavaz.ba/dogadjaji/aktuelno/sta-je-sve-blokirao-dodikov-kadar
"Посланици из РС, инструирани строгим упутама "великог шефа", не пропуштају ниједну прилику да стопирају кључне државне законе...
30.06.2009. 07:48
Амерички конгресмени и сенатори који су током викенда боравили у нашој земљи једним од кључних проблема у БиХ оцијели су могућност блокаде рада Државног парламента, коју ентитетским гласањем имају посланици из РС, који чине 25 посто Парламентарне скупштине БиХ.
Слични сценарији
Иако је кадар који долази из РС одувијек максимално црпио ову уставну могућност, посљедње двије године, тачније од доласка Милорада Додика на чело Владе мањег бх. ентитета, опструирање кључних закона на државном нивоу постало је устаљена пракса."
Прво занимљиво питање је шта је нагнало америчке конгресмене и сенаторе да размишљају о процесима одлучивања у скупштини Босне и Херцеговине, немају паметнијих брига? Зашто рецимо посланици НС РС не размишљају рецимо о недовољном броју скупштинских комисија у скупштини Еритреје? Ради се највјероватније о лобирању, у чему су Бошњаци јако вјешти, вјероватно Конгрес Бошњака Сјеверне Америке или нека слична организација преко којих бошњачки политичари усмјеравају своје дјеловање откад не могу да отворено користе органе БиХ. Па су тако плаћени сенатори и конгресмени дошли да каже оно што им је наручено.
Друго питање је - како долази до тога да "посланици из РС не пропуштају прилику да стопирају кључне државне законе"?
Наиме, иако ти посланици само користе своја права установљена Уставом и законима и врше своју дужност да заступају грађане који су их изабрали, за шта нико не би смио да их прозива, питање је зашто они то раде?
Наравно, зато што им ти предлози закона (а не закони, предлог закона је закон тек кад се донесе) не одговарају. Умјесто питања зашто им не одговарају бих поставио једно исто толико важно - ко пише те и ставља у скупштинску процедуру предлоге закона?
Замислимо да нека странка у Аустрији или Србији поднесе предлог закона у скупштинску процедуру, и да тај предлог не постане закон јер већина посланика не гласа за њега. Није немогуће да би представници те странке хистерисали да је немјерљива штета за државу у питању то што тај закон није донесен, али то би била демагогија. Јер јасно је каква је процедура доношења закона. У Русији закони донесени у доњем дому морају да се потврде у горњем, у Енглеској законе донесене у доњем дому парламента мора да потврди дом лордова. И то је процедура која мора да се испоштује. Ако неки закон у тој процедури не може да се донесе - није крива процедура. Крив је подносилац закона који је поднио закон за који је знао да нема довољну већину или подршку тамо гдје би морао да је има да би предлог закона постао закон. Да би предлог закона постао закон у парламентарној скупштини БиХ - потребно је да прође процедуру, дакле да има и ентитетску већину. Ко пише и у скупштинску процедуру ставља законе за које зна да немају подршку посланика из РС? Зашто се ти предлози закона не усагласе са посланицима из РС прије стављања у процедуру? Дакле, неко непрестано пише предлоге закона за које зна да немају потребну већину, укључујући и ентитетску, и ставља их у процедуру. И онда не признаје да је то проблем - већ тврди да је проблем да те предлоге они који се с њима не слажу не прихватају! Дакле, оптужује легално и легитимно изабране народне представнике који гласају онако како имају право и дужност, умјесто да оптужи себе јер подноси неусаглашене предлоге закона. Једини закључак који се намеће је да предлагачи закона за циљ имају или да уз помоћ странаца наметну законска рјешења која немају подршку народних посланика или да се ти предлози не усвоје, како би опет могли да тврде да "посланици из РС стопирају "кључне државне законе" те да треба укинути ентитетско гласање.
Шта би Босни и Херцеговини донијело укидање ентитетског гласања? "Деблокаду парламетна"? Прво, парламент није блокиран. Кад одлуке које немају потребну већину не буду усвојене, то није никаква блокада парламента, то је легална и легитимна процедура - неки предлози се усвоје, неки не. Ако желимо ефикаснији рад парламента и доношење неопходних закона - потребно је те законе усагласити и обезбиједити им већину прије стављања на гласање. Рад скупштине успоравају и обесмишљавају управо они који непрестано подносе неусаглашене предлоге закона.
Укидање ентитетског гласања би довело до прегласавања - било би довољно да бошњачки и хрватски представници гласају за нешто и да се то усвоји. Знамо да бошњачки политичари нису одустали од самосталног владања БиХ, и ентитетско гласање им ту смета. Али ту је Дом народа Парламентарне скупштине, који опет може да блокира доношење закона. Шта би укидањем ентитетског гласања добили они који га заговарају? Очигледно ништа? Па зашто се онда толико залажу за то, откуд приче да ће Босна и Херцеговина да постане Шведска чим се укине ентитетско гласање, сви проблеми ће нестати као руком однешени?
Једино објашњење је да је укидање ентитетског гласања само једна од етапа ка коначном ратном циљу. Кад постоји више препрека на путу ка циљу - што их се више уклони, ближие се циљу. Следеће би било оно што се сад не ставља у фокус а о чему се увијек говори - прецизирање питања у којима се може поставити питање угроженог националног интереса, преношење коначне одлуке о угроженом националном интересу на рецимо Уставни суд (3 странца, 2 Бошњака, 2 Хрвата, 2 Србина, Мека за прегласавање), укидању трочланог Предсједништва, па би ваљда један предсједник штитио интересе сва три народа и стављао вето час у име Бошњака час у име Срба час у име Хрвата, укидање Дома народа, и на крају наравно укидање ентитета и "враћање устава РБиХ".
Сулејман Тихић се у једном свом свијетлом интервалу, који су наравно бошњачки медији прогласили велеиздајничким, запитао - зашто бисмо уопште доносили неки закон који нема никакву подршку српских представника? Ту се враћамо на горе постављено питање - зашто неко, како Аваз каже, не пропушта ниједну прилику да пише предлоге закона за које зна да нема потребну већину, и тиме блокира и обесмишљава рад парламента? Да ли је рјешење за тај проблем укидање ентитетског гласања? И да ли они који предлажу укидање ентитетског гласања то раде само зато да би предлози који би прошли Представнички дом били оборени у Дому народа? Наравно да не, онда би почела повика на Дом народа, како блокира рад парламента, и како механизме заштите националног интереса треба ограничити па укинути, и онда запјевати "сви смо ми Херцеговци и Босанци".
Ентитетско гласање у Представничком дому штавише чини скупштинску процедуру ефикаснијом - они предлози који свакако не би прошли у Дому народа бивају одбијени већ у Представничком дому, те се тако штеди вријеме Дома народа.
Зато је мој предлог за "деблокаду" рада скупштине БиХ - немојмо укидати ентитетско гласање. Укинимо оне који с циљем остваривања својих ратних циљева пишу предлоге закона који немају потребну већину и не усаглашавају их прије стављања у процедуру. И тако учинимо ефикаснијим рад скупштине БиХ, и убрзајмо неопходне реформе како бисмо брже ушли у Европску Унију, а на добробит свих народа и грађана БиХ.
Пријавите се на:
Постови (Atom)