Најновији пројекат никад прекинуте бошњачке борбе за остваривање ратних циљева се зове - Ентитетско гласање. Циљ је увијек исти - унитарна Босна и Херцеговина под доминацијом Бошњака и њихових политичара, оруђа се мијењају. Бошњачки политичари ће искористити сваку прилику, ако је сами не створе, за покушај приближавања својим циљевима. Суђења за ратне злочине, одлука о конститутивности народа, тужба против Србије, Црне Горе и Републике Српске, рад Уставног суда, реформа војске и полиције, приближавање НАТО и ЕУ... у свакој могућој прилици и у сваком процесу потребном за напредак БиХ, бошњачки политичари за циљ су имали првенствено стварање своје доминације.
Најновија хистерија се одвија око ентитетског гласања. Наравно, све оно што њима одговара, бошњачки политичари, медији и интелектуалци хорски прогласе "нормалним". Па је ето тако, ненормално да 25% посланика може да блокира одлуке Парламентарне скупштине. Додуше, нормално је да сви бошњачки политичари, медији и интелектуалци хистерично бране све оптужене за злочине над Србима, да високи државни представници приме сваког бошњачког ратног команданта кога оптужи Хаг, али то је друга тема.
Свако мало наиђе неко од "респектабилних западних политичара", а сваки радник у пошти у Америци је за босанске политичаре неко чија се ријеч не смије доводити у питање, па нам саопшти како је ентитетско гласање грозно.
Па тако велики борци за "нормалну БиХ" из Дневног Аваза пишу:
http://www.dnevniavaz.ba/dogadjaji/aktuelno/sta-je-sve-blokirao-dodikov-kadar
"Посланици из РС, инструирани строгим упутама "великог шефа", не пропуштају ниједну прилику да стопирају кључне државне законе...
30.06.2009. 07:48
Амерички конгресмени и сенатори који су током викенда боравили у нашој земљи једним од кључних проблема у БиХ оцијели су могућност блокаде рада Државног парламента, коју ентитетским гласањем имају посланици из РС, који чине 25 посто Парламентарне скупштине БиХ.
Слични сценарији
Иако је кадар који долази из РС одувијек максимално црпио ову уставну могућност, посљедње двије године, тачније од доласка Милорада Додика на чело Владе мањег бх. ентитета, опструирање кључних закона на државном нивоу постало је устаљена пракса."
Прво занимљиво питање је шта је нагнало америчке конгресмене и сенаторе да размишљају о процесима одлучивања у скупштини Босне и Херцеговине, немају паметнијих брига? Зашто рецимо посланици НС РС не размишљају рецимо о недовољном броју скупштинских комисија у скупштини Еритреје? Ради се највјероватније о лобирању, у чему су Бошњаци јако вјешти, вјероватно Конгрес Бошњака Сјеверне Америке или нека слична организација преко којих бошњачки политичари усмјеравају своје дјеловање откад не могу да отворено користе органе БиХ. Па су тако плаћени сенатори и конгресмени дошли да каже оно што им је наручено.
Друго питање је - како долази до тога да "посланици из РС не пропуштају прилику да стопирају кључне државне законе"?
Наиме, иако ти посланици само користе своја права установљена Уставом и законима и врше своју дужност да заступају грађане који су их изабрали, за шта нико не би смио да их прозива, питање је зашто они то раде?
Наравно, зато што им ти предлози закона (а не закони, предлог закона је закон тек кад се донесе) не одговарају. Умјесто питања зашто им не одговарају бих поставио једно исто толико важно - ко пише те и ставља у скупштинску процедуру предлоге закона?
Замислимо да нека странка у Аустрији или Србији поднесе предлог закона у скупштинску процедуру, и да тај предлог не постане закон јер већина посланика не гласа за њега. Није немогуће да би представници те странке хистерисали да је немјерљива штета за државу у питању то што тај закон није донесен, али то би била демагогија. Јер јасно је каква је процедура доношења закона. У Русији закони донесени у доњем дому морају да се потврде у горњем, у Енглеској законе донесене у доњем дому парламента мора да потврди дом лордова. И то је процедура која мора да се испоштује. Ако неки закон у тој процедури не може да се донесе - није крива процедура. Крив је подносилац закона који је поднио закон за који је знао да нема довољну већину или подршку тамо гдје би морао да је има да би предлог закона постао закон. Да би предлог закона постао закон у парламентарној скупштини БиХ - потребно је да прође процедуру, дакле да има и ентитетску већину. Ко пише и у скупштинску процедуру ставља законе за које зна да немају подршку посланика из РС? Зашто се ти предлози закона не усагласе са посланицима из РС прије стављања у процедуру? Дакле, неко непрестано пише предлоге закона за које зна да немају потребну већину, укључујући и ентитетску, и ставља их у процедуру. И онда не признаје да је то проблем - већ тврди да је проблем да те предлоге они који се с њима не слажу не прихватају! Дакле, оптужује легално и легитимно изабране народне представнике који гласају онако како имају право и дужност, умјесто да оптужи себе јер подноси неусаглашене предлоге закона. Једини закључак који се намеће је да предлагачи закона за циљ имају или да уз помоћ странаца наметну законска рјешења која немају подршку народних посланика или да се ти предлози не усвоје, како би опет могли да тврде да "посланици из РС стопирају "кључне државне законе" те да треба укинути ентитетско гласање.
Шта би Босни и Херцеговини донијело укидање ентитетског гласања? "Деблокаду парламетна"? Прво, парламент није блокиран. Кад одлуке које немају потребну већину не буду усвојене, то није никаква блокада парламента, то је легална и легитимна процедура - неки предлози се усвоје, неки не. Ако желимо ефикаснији рад парламента и доношење неопходних закона - потребно је те законе усагласити и обезбиједити им већину прије стављања на гласање. Рад скупштине успоравају и обесмишљавају управо они који непрестано подносе неусаглашене предлоге закона.
Укидање ентитетског гласања би довело до прегласавања - било би довољно да бошњачки и хрватски представници гласају за нешто и да се то усвоји. Знамо да бошњачки политичари нису одустали од самосталног владања БиХ, и ентитетско гласање им ту смета. Али ту је Дом народа Парламентарне скупштине, који опет може да блокира доношење закона. Шта би укидањем ентитетског гласања добили они који га заговарају? Очигледно ништа? Па зашто се онда толико залажу за то, откуд приче да ће Босна и Херцеговина да постане Шведска чим се укине ентитетско гласање, сви проблеми ће нестати као руком однешени?
Једино објашњење је да је укидање ентитетског гласања само једна од етапа ка коначном ратном циљу. Кад постоји више препрека на путу ка циљу - што их се више уклони, ближие се циљу. Следеће би било оно што се сад не ставља у фокус а о чему се увијек говори - прецизирање питања у којима се може поставити питање угроженог националног интереса, преношење коначне одлуке о угроженом националном интересу на рецимо Уставни суд (3 странца, 2 Бошњака, 2 Хрвата, 2 Србина, Мека за прегласавање), укидању трочланог Предсједништва, па би ваљда један предсједник штитио интересе сва три народа и стављао вето час у име Бошњака час у име Срба час у име Хрвата, укидање Дома народа, и на крају наравно укидање ентитета и "враћање устава РБиХ".
Сулејман Тихић се у једном свом свијетлом интервалу, који су наравно бошњачки медији прогласили велеиздајничким, запитао - зашто бисмо уопште доносили неки закон који нема никакву подршку српских представника? Ту се враћамо на горе постављено питање - зашто неко, како Аваз каже, не пропушта ниједну прилику да пише предлоге закона за које зна да нема потребну већину, и тиме блокира и обесмишљава рад парламента? Да ли је рјешење за тај проблем укидање ентитетског гласања? И да ли они који предлажу укидање ентитетског гласања то раде само зато да би предлози који би прошли Представнички дом били оборени у Дому народа? Наравно да не, онда би почела повика на Дом народа, како блокира рад парламента, и како механизме заштите националног интереса треба ограничити па укинути, и онда запјевати "сви смо ми Херцеговци и Босанци".
Ентитетско гласање у Представничком дому штавише чини скупштинску процедуру ефикаснијом - они предлози који свакако не би прошли у Дому народа бивају одбијени већ у Представничком дому, те се тако штеди вријеме Дома народа.
Зато је мој предлог за "деблокаду" рада скупштине БиХ - немојмо укидати ентитетско гласање. Укинимо оне који с циљем остваривања својих ратних циљева пишу предлоге закона који немају потребну већину и не усаглашавају их прије стављања у процедуру. И тако учинимо ефикаснијим рад скупштине БиХ, и убрзајмо неопходне реформе како бисмо брже ушли у Европску Унију, а на добробит свих народа и грађана БиХ.
Најновија хистерија се одвија око ентитетског гласања. Наравно, све оно што њима одговара, бошњачки политичари, медији и интелектуалци хорски прогласе "нормалним". Па је ето тако, ненормално да 25% посланика може да блокира одлуке Парламентарне скупштине. Додуше, нормално је да сви бошњачки политичари, медији и интелектуалци хистерично бране све оптужене за злочине над Србима, да високи државни представници приме сваког бошњачког ратног команданта кога оптужи Хаг, али то је друга тема.
Свако мало наиђе неко од "респектабилних западних политичара", а сваки радник у пошти у Америци је за босанске политичаре неко чија се ријеч не смије доводити у питање, па нам саопшти како је ентитетско гласање грозно.
Па тако велики борци за "нормалну БиХ" из Дневног Аваза пишу:
http://www.dnevniavaz.ba/dogadjaji/aktuelno/sta-je-sve-blokirao-dodikov-kadar
"Посланици из РС, инструирани строгим упутама "великог шефа", не пропуштају ниједну прилику да стопирају кључне државне законе...
30.06.2009. 07:48
Амерички конгресмени и сенатори који су током викенда боравили у нашој земљи једним од кључних проблема у БиХ оцијели су могућност блокаде рада Државног парламента, коју ентитетским гласањем имају посланици из РС, који чине 25 посто Парламентарне скупштине БиХ.
Слични сценарији
Иако је кадар који долази из РС одувијек максимално црпио ову уставну могућност, посљедње двије године, тачније од доласка Милорада Додика на чело Владе мањег бх. ентитета, опструирање кључних закона на државном нивоу постало је устаљена пракса."
Прво занимљиво питање је шта је нагнало америчке конгресмене и сенаторе да размишљају о процесима одлучивања у скупштини Босне и Херцеговине, немају паметнијих брига? Зашто рецимо посланици НС РС не размишљају рецимо о недовољном броју скупштинских комисија у скупштини Еритреје? Ради се највјероватније о лобирању, у чему су Бошњаци јако вјешти, вјероватно Конгрес Бошњака Сјеверне Америке или нека слична организација преко којих бошњачки политичари усмјеравају своје дјеловање откад не могу да отворено користе органе БиХ. Па су тако плаћени сенатори и конгресмени дошли да каже оно што им је наручено.
Друго питање је - како долази до тога да "посланици из РС не пропуштају прилику да стопирају кључне државне законе"?
Наиме, иако ти посланици само користе своја права установљена Уставом и законима и врше своју дужност да заступају грађане који су их изабрали, за шта нико не би смио да их прозива, питање је зашто они то раде?
Наравно, зато што им ти предлози закона (а не закони, предлог закона је закон тек кад се донесе) не одговарају. Умјесто питања зашто им не одговарају бих поставио једно исто толико важно - ко пише те и ставља у скупштинску процедуру предлоге закона?
Замислимо да нека странка у Аустрији или Србији поднесе предлог закона у скупштинску процедуру, и да тај предлог не постане закон јер већина посланика не гласа за њега. Није немогуће да би представници те странке хистерисали да је немјерљива штета за државу у питању то што тај закон није донесен, али то би била демагогија. Јер јасно је каква је процедура доношења закона. У Русији закони донесени у доњем дому морају да се потврде у горњем, у Енглеској законе донесене у доњем дому парламента мора да потврди дом лордова. И то је процедура која мора да се испоштује. Ако неки закон у тој процедури не може да се донесе - није крива процедура. Крив је подносилац закона који је поднио закон за који је знао да нема довољну већину или подршку тамо гдје би морао да је има да би предлог закона постао закон. Да би предлог закона постао закон у парламентарној скупштини БиХ - потребно је да прође процедуру, дакле да има и ентитетску већину. Ко пише и у скупштинску процедуру ставља законе за које зна да немају подршку посланика из РС? Зашто се ти предлози закона не усагласе са посланицима из РС прије стављања у процедуру? Дакле, неко непрестано пише предлоге закона за које зна да немају потребну већину, укључујући и ентитетску, и ставља их у процедуру. И онда не признаје да је то проблем - већ тврди да је проблем да те предлоге они који се с њима не слажу не прихватају! Дакле, оптужује легално и легитимно изабране народне представнике који гласају онако како имају право и дужност, умјесто да оптужи себе јер подноси неусаглашене предлоге закона. Једини закључак који се намеће је да предлагачи закона за циљ имају или да уз помоћ странаца наметну законска рјешења која немају подршку народних посланика или да се ти предлози не усвоје, како би опет могли да тврде да "посланици из РС стопирају "кључне државне законе" те да треба укинути ентитетско гласање.
Шта би Босни и Херцеговини донијело укидање ентитетског гласања? "Деблокаду парламетна"? Прво, парламент није блокиран. Кад одлуке које немају потребну већину не буду усвојене, то није никаква блокада парламента, то је легална и легитимна процедура - неки предлози се усвоје, неки не. Ако желимо ефикаснији рад парламента и доношење неопходних закона - потребно је те законе усагласити и обезбиједити им већину прије стављања на гласање. Рад скупштине успоравају и обесмишљавају управо они који непрестано подносе неусаглашене предлоге закона.
Укидање ентитетског гласања би довело до прегласавања - било би довољно да бошњачки и хрватски представници гласају за нешто и да се то усвоји. Знамо да бошњачки политичари нису одустали од самосталног владања БиХ, и ентитетско гласање им ту смета. Али ту је Дом народа Парламентарне скупштине, који опет може да блокира доношење закона. Шта би укидањем ентитетског гласања добили они који га заговарају? Очигледно ништа? Па зашто се онда толико залажу за то, откуд приче да ће Босна и Херцеговина да постане Шведска чим се укине ентитетско гласање, сви проблеми ће нестати као руком однешени?
Једино објашњење је да је укидање ентитетског гласања само једна од етапа ка коначном ратном циљу. Кад постоји више препрека на путу ка циљу - што их се више уклони, ближие се циљу. Следеће би било оно што се сад не ставља у фокус а о чему се увијек говори - прецизирање питања у којима се може поставити питање угроженог националног интереса, преношење коначне одлуке о угроженом националном интересу на рецимо Уставни суд (3 странца, 2 Бошњака, 2 Хрвата, 2 Србина, Мека за прегласавање), укидању трочланог Предсједништва, па би ваљда један предсједник штитио интересе сва три народа и стављао вето час у име Бошњака час у име Срба час у име Хрвата, укидање Дома народа, и на крају наравно укидање ентитета и "враћање устава РБиХ".
Сулејман Тихић се у једном свом свијетлом интервалу, који су наравно бошњачки медији прогласили велеиздајничким, запитао - зашто бисмо уопште доносили неки закон који нема никакву подршку српских представника? Ту се враћамо на горе постављено питање - зашто неко, како Аваз каже, не пропушта ниједну прилику да пише предлоге закона за које зна да нема потребну већину, и тиме блокира и обесмишљава рад парламента? Да ли је рјешење за тај проблем укидање ентитетског гласања? И да ли они који предлажу укидање ентитетског гласања то раде само зато да би предлози који би прошли Представнички дом били оборени у Дому народа? Наравно да не, онда би почела повика на Дом народа, како блокира рад парламента, и како механизме заштите националног интереса треба ограничити па укинути, и онда запјевати "сви смо ми Херцеговци и Босанци".
Ентитетско гласање у Представничком дому штавише чини скупштинску процедуру ефикаснијом - они предлози који свакако не би прошли у Дому народа бивају одбијени већ у Представничком дому, те се тако штеди вријеме Дома народа.
Зато је мој предлог за "деблокаду" рада скупштине БиХ - немојмо укидати ентитетско гласање. Укинимо оне који с циљем остваривања својих ратних циљева пишу предлоге закона који немају потребну већину и не усаглашавају их прије стављања у процедуру. И тако учинимо ефикаснијим рад скупштине БиХ, и убрзајмо неопходне реформе како бисмо брже ушли у Европску Унију, а на добробит свих народа и грађана БиХ.
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбриши